Poziv na antirasističku paradu u Hamburgu, 29. septembra 2018 UNITED AGAINST RACISM, zajedno protiv rasizma
PROTIV DEPORTACIJE, IZDVAJANJA I DESNIČARSKOG PROGONA –
ZA SLOBODU KRETANJA I ISTA PRAVA ZA SVE!
Poziv na antirasističku paradu u Hamburgu, 29. septembra 2018 UNITED AGAINST RACISM, zajedno protiv rasizma
29. septembar je već sada najlepši dan godine. To će biti naš dan. Nas ima puno, mi smo različiti i borimo se na našem pragu. Dolazimo u Hamburg, sa kolima, sa vozovima i autobusima. Iz sela i iz gradova, iz kampova i logora, sa inicijativa dobrodošlice i pomoćnih organizacija, gradilišta, škola i sa univerziteta. Sa zvuk kamionima, performansima, tekstovima, muzikom i karnevalom ćemo proterati hladnoću, rasizam, nemilosrdnost sa ulice grada. Zajedno crtamo sliku na ulici: sliku našeg prijateljstva, sliku jednog solidarnog, raznolikog života bez straha. Kada se mi krećemo, kreće se i svet!
Protiv laži!
Svakodnevne priče su nepodnošljive. One su uvrede i laži. Uvek se govori kako su problem izbeglice, dok oni umiru u Sredozemnom moru. Kaže se, da su granice integracije prekoračene, kada u isto vreme rasistički mob vlada u Bundestagu i na ulicama. Izračunali su kako su „troškovi za integraciju“ porasli, dok nama ne daju časove Nemačkog ili posao, dok troše ogromne količine na birokratiju deportacije i maltretiranja. Uvek pričaju o nasilju, a u međuvremenu proteruju decu iz kreveta i škole, kako bi ih deportovali u strane zemlje.
Lako je psovati na nas i izdvajati nas, jer su mnogi od nas na dnu. Pobegli smo od rata, gladi, siromaštva i bede. Mnogi od nas su došli jer je globalni kapitalizam uništio nas život. Naše porodice ne smeju doći jer naša ljubav i težnja za njih ovde ne vredi nista. Vlada hoće da zatvori granice i da nas stavi u kampove. Sigurno nam nije stalo do sažaljenja, mi smo ljudi ne žrtve. Ali mi kažemo: ovde se pokazuje koliko je demokratija demokratska. Nisu brodovi u moru opasnost nego vladajući rasizam moderne Evrope.
Problem se zove rasizam!
2017. je više od 3000 ljudi poginulo ili nestalo u Sredozemnom moru jer su hteli doći u Evropu. Njihova smrt je često bilo samo kratko obaveštenje. Imena stradalih ostaju nepoznata. U Nemačkoj je u istom roku bilo više od 2200 napada na smeštaje izbeglih. 180 puta su bili*e napadnuti*e solidarne pomoćnici*e, 950 puta muslimanski ljudi i ustanove. Registrovano je preko 1453 antisemitskih kaznenih dela. Preko 5,5 miliona ljudi je glasalo za rasističku AfD – Alternative für Deutsdchland. A mi još nismo zaboravili na NSU, koji je neznatno godinama ubijao strance.
Na to mislimo, kada se kaže da Nemačka postaje sve opasnija. Jer, da budemo iskreni, ko sedi u smeštajima kad se lome stakla? Koga maltretiraju u službi za strance – Ausländerbehörde? Koga iskorišćavaju na crnom tržistu i u neplaćenim praksama? Ko pere sudove ili čisti toalet ili privatne kuce? Ko radi ovde već godimama i još uvek se zove „gost“? Ne, za nas nije smak sveta samo sto je AfD sada u Bundestagu?
Istina je drugačija!
Ustajemo, ponovo i ne zadnji put. Protiv rasističkog ludila, protiv naopakog sveta, protiv ove nemilosrdne domovine, protiv sazidane zajednice, protiv politike izdvajanja. Bio li „Nemac“, „Stranac“, „Izbeglica“ „Sas“, iz Dortmunda ili Damaskusa, iz Afrina ili Atine, iz Kabula ili Kasela: to nam je već odavno svejedno. Radi se o tome u kakvom društvu hoćemo da živimo.
Već odavno smo počeli sagraditi drugačiji svet. Počeli smo sa nama. Naša vrata su otvorena. Bez obzira odakle smo, poznajemo se i imamo svoje brojeve telefona. Postali smo mesta prvog kontakta, stručnjak*inje i prijatelj*ice. Sa svakim obavljenim poslom i kroz uzajmnu pomoć postajemo sve jači. Bez obzira da li to u službi, na čamcu na Mediteranu, u birou za rad, na poseti stana ili u školi. Nećemo prestati da se borimo protiv starih i novih struktura moći i globalnog sistema kolonijalizma. Branimo naša tela i naše dostojanstvo – protiv seksizma, rasizma i svakog nasilja!
Srušite granice!
Ono što doživljavamo zajedno je važno i veliko. “Welcome United”, dolazimo zajedno, u Berlinu u septembru 2017. bila je proslava i početak. Pokazali smo svoj glas i svoja prava, ali što je još važnije – mi smo se redefinisali: ko smo i šta smo. I pokazali smo da možemo da pomeramo gradove i kvartove, naše prijatelj*ice i komšije, granice i horizonte. Idemo dalje i počnemo. Ne brinite više. Nema straha. Nema usamljenosti. Nema podbacivanja. Idemo na ulice jer želimo budućnost. Jednu budućnost za sve.
Zato hoćemo da se ponovo okupimo: velika parada antirasizma i solidarnosti u Hamburgu. Možda je vreme egoizma, hladnoće i rasizma. Bilo je lepših vremena; ali ovo je naše. Ono što se sada desilo već dugo je počelo. Ima nas mnogo – i mnogo više nego što mislimo.